Ovde možete pronaći mnogo korisnih informacija koje će vam pomoći da se pripremite za vaš put iz snova.

 

Ukoliko imate bilo kakvi dodatnih pitanja ili komentara na postavljene tekstove, slobodno nam pišite biće nam drago da dopunimo listu sa još kojim korisnim savetima ili da ispravimo naša viđenja na neke teme.

Jedrilica poseduje potpuno opremljene tuš kabine sa bojlerom. Zbog ograničenog prostora energija na brodu je takođe ograničena što znači da se veliki potrošači kao što je bojler mogu koristiti isključivo kada je jedrilica  spojena na redovnu strujnu mrežu. Dakle, da, na jedrilici je moguće kupati se toplom vodom svaki put kada upovite u luku i priključite se na strujni orman.

Ako ste vi redak primer pojedinca koji je doktorirao blagovremeno pakovajne bez stresa, sve pohvale i uvažavanja ka vašoj malenkosti 🙂

Za sve nas ostale, prijatno uzbuđenje pred dugo očekivano putovanje momentalno prestaje kada ugledamo razbacanu gomilu stvari po našem krevetu.


Srećom, odabrali ste odmor koji ne iziskuje veliku količlinu garderobe koju ćete koristiti i presvlačenja te vam je ovog puta posao olakšan. Pakovanje za jedrenje, uz specijalno kreiren spisak, će vam biti pravo zadovljstvo. Bilo da idete prvi ili ko zna koji put, prosto prođite stakvu po stavku i štiklirajte redove.. garantujemo da za manje od 20minuta bićete ste spremni za ovo putovanje 🙂

 

Sledeći spisak sardži osnovne stvari koje definitivno ne želite da zaboravite:

  • Lični dokument sa kojim putujete (pasoš?)
  • Odeća: na jedrilici veći deo dana provodite u kupaćem bosonogi, dakle nemojte da se zaluđujete raznim odevnim kombinacijama, neće biti prilike da ih prikažete. Spakujte sledeće: 1 šorc/suknju, 4-5 majica, 1-2 omiljena seta za noćni provod, možda se omakne i ovakva prilika, ob
  • Oprema za peškir, 2 para kupaćeg kostima jer je na jedrenju po pravilu vetrovito i posle kupanja često brzo kreće plovidba pa je poželjno da se presvučete u suv kupači kostim, 1 papuče, 1 patike ako imate vodootporne tim bolje
  • Asesoari : ostavite šminku i parfeme kući. Šešir / kačket i krema za sunčanje sa visokim faktorom su veoma poželjni prijatelji da bi vas štitili od sunca kojem ste izloženi celog dana. Naočare, naravno, ali ne morate da ponesete baš najskuplje, često se isplati imati zasebne naočare za jedrenje jer sve sitne stvari često umeju da lete po površini broda, padaju, a to ne želite da se dešava sa voljenim sitnicama.
  • Higijena: ponesite svoje lične kremice i gelove za tuširanje. Prostor u kupatilu na brodu je dosta limitiran te savetujemo da ponesete manja pakovanja bočica, ekonomična. Ponesite sprej – kremu protiv komaraca jer u određenim periodima leta i određenim zonama mogu da se pojavljuju komarci. SAVET: devojke, ostavite svoje standardnu makeup opremu kući, vrlo brzo ćete dobiti lep bronzani ten koji će istaći vašu prirodnu lepotu 🙂
  • Društvene igre: spakujte razne društvene igre poput kartata, jamb i slično, jer vas čeka mnogo druženja, nadmetanja i smejanja
  • Zastava: postavite svoju omiljenu zastavu na brod kako biste bili prepoznatljivi i originalni
  • Ležaljka: instalirajte pletenu ležaljku za jutarnje i večernje uživancije dok je brod usidren
  • Karabinjerei, vezice, kanapi za razna uvezivanja i povezivanja. Baterijska lampa, omiljena muzika, action cam (go pro?)
  • Lekovi: lekovi protiv mučnine ukoliko smatrate da imate poteškoća kada se more uzburka
  • Dušeci na naduvavanje, mogu da učine pauze veoma opuštenim
  • Omiljena knjiga ili dve
  • Začini za spremanje hrane (so, biber, šećer, vegeta, bosiljak, ruzmarin, suvi peršun, cimet..) sve što je minimalnog gabarita a oduzeće vam vremena prilikom obavljanja nabavke pred ulazak na brod)
  • Jedrilica kao ograničen i mali prostor – jedrilice uglavnom variraju između 12m i 15m dužine i oko 4m širine čineći prostor na palubi površine osrednjeg stana. Isti toliki prostor se nalazi i pod palubom (salon i kabine). Naravno, 50m kvadradnih nije dovoljno da 10tak osoba boravi udobno na njemu ali on predstalja samo prostor na kom vi stojite dok je nepregledan prostor do horizonta upravo onaj koji vi koristite te se neretko desi da se osobe koje sede satima jedne do druge ne primećuju međusobno. Iz tog razloga se jedan deo posade može veseliti na krmenom delu jedrilice uz omiljene pesme i piće dok drugi deo posade potpuno izolovano boravi na pramcu.
  • Jedrenje kao skup vid odmora – pokrivanjem troškova osnovnog “aranžmana” (najma broda) i dolaskom do luke se uglavnom završava 90% vaših totalnih troškova. Nakon toga vam suštinski preostaje da se hranite kao da ste kući, dakle nabavkom iz marketa i pripremom u brodskoj kuhinji, što se neretko zaokruži na oko 10€po danu. To znači da uz cca 100€ ovih troškova vi dobijate svoj ALL INCLUSIVE aranžman. Poredeći sa drugim vidovima letovanja gde plaćate rentiranje ležaljki, taksi ili brodiće do zabačenih plaža, kafu i pivo po restoranskim cenama kao i obroke ukoliko ceo dan provedete na plaži (20-50€ dnevno), boravak na jedrilici se može porediti sa kampovanjem, ali luksuznim 🙂
  • Socijalizacija i konflikti na brodu – Ko su ostali ljudi koji će biti na brodu? Jel su prestari? Jel su premladi? Da li će mi se svideti? Da li ću im se ja svideti? Koju muziku slušaju? Da li su naporni? … sve su ovo pitanja koja vam prolaze kroz glavu pre nego što se odlučite za prvo jedrenje. Ono što sve ljubitelje jedrenje odlikuje jeste fleksibilnost i avanturistički duh. Iskustvo je pokazalo da su sama željom za jedrenjem i “hrabrosti” da se u ovo okruženje neka osoba drzne upravo dobijaju “pozitivni” odgovori na sva prethodno postaljena pitanja. Naravno, tim PunogJedra će uvek učiniti sve da, ako se ukaže mogućnost, upari upravo one pojedince za koje smatra da će se najbolje slagati na zasebne jedrilice.
  • Spavanje na “otvorenom” moru – ovo je česta praksa pogovovo na Jonskom moru gde su noći uglavnom mirne, more i vazduh topli a konfiguracija oblasti da su uvale u zavetrini što omogućava bezbedno provođenje noći pod tepihom zvezda.
  • Rad na jedrilici – skiper je obučen da jedrilicom upravlja sam, što se odnosi i na ishranu 🙂 Tehnički na posadi je da uživa, čita knjige, zabavlja se, a što je više aktivna to će izvući veća “pomorska” iskustva. Dakle, bitno je samo poštovati osobe koje vas okružuju te se potruditi da ponekad i na vas dođe red da operete sudove, pospremite sto, pripremite ili makar pomognete nekome pri pripremanju hrane ili makar svojim šarmom zasenite sve svoje potrebe za upijanjem suncem na palubi 🙂
  • Aktivno učestvovanje tokom jedrenja – skiperi su uvek voljni i raduju se da imaju pojedince na jedrilici ili čak celu posadu koja je voljna da uči. Ne iz razloga rasterećenja svojih obaveza već zato što vole da šire znanje ovog prelepog sporta. Dakle, slobodno pitajte kapetana o principu na kom rade jedra, čemu služe koji kanapi, kako se čita kurs, jedan na sidro drugi na krmu da prihvata konopce.. pa ako vam sve ovo pođe za rukom dohvatite se tih strašnih kanapa i pitajte šta znači “prelet” i tako redom abecedom jedrenje.
  • Jedrenje je suviše aktivno i naporno – svako daje onoliko sebe koliko mu je potrebno na jedrilici i to je svačije pravo. Postoji jedno pravilo koje mora da bude vrlo važeće na brodu a ono kaže: vreme tokom jedrenja je svakome odmor i niko nema pravo da ga drugome oduzima”. Dakle, ako ste aktivniji ili pasivniji jedrilica vas sve prihvata i pruža onoliko prostora i vremena koliko je vama potrebno, pod uslovom da se poštuju osnovna pravila, a ima ih još par komada.
  • Ishrana na jedrilici – na jedrilici se hrana sprema složno, po dogovoru, koja se delimično ponese od kuće (mesni proizvodi) a delimično dopremi u obližnjem mega marketu. Uglavnom se za doručak sprema voće, musli, jaja i svega dimljenog što ste od kuće poneli dok za ručak i večeru trpezu puni lagana hrana koja se brzo priprema poput salata i sličnih jela, meso koje se brzo i lako priprema (piletina) ponekad se zapali roštilj ukoliko se ukaže sigurna uvala. Jedrilica uglavnom poseduje 2 frižidera dovoljna da se sve kvarljive namirnice uvek drže na hladnom a svi ostali napitci se rashlađuju po potrebi.
  • Održavanje higijene – brod poseduje minimum 2 toaleta sa tuš kabinama te je svakodnevno održavanje higijene (tuširanje) vlro praktično. Naravno, voda se koristi veoma ekonomično.
  • Urbana mesta v.s. divlja priroda – posada učestvuje aktivno u odabiru rute tj mesta na kojima će se kupati preko dana i u kojima će biti usidrena tokom noći. U obzir dolaze gradovi, seoca pa čak i plaže – uvale ukoliko vremenski uslovi dozvole ovakvu vrstu sidrenja.

Jedrilice po pravilu imaju dve krmene i jednu pramčanu kabinu. Ove kabine poseduju spojene (bračne) krevete. Neke su prostranije a neke svetlije ali u suštini svima je zajedničko da je prostor efikasno iskorišćen. Što se dužina jedrilice povećava to joj se načelno dodaju kabine – spavaće sobe srazmerno maksimalno dozvoljenom broju ljudi koji smeju da borave na brodu. Samim tim se najčešće dodaju bočne ili kako se često kaže kapetanske kabine koje poseduju krevete na sprav. One su pogodne za momke ili posadu koja se ne poznaje najbolje. Ređe se nađu brodovi sa 4 kabije koje imaju bračne krevete.
O tome ko ima prednost za kojom kabinom odlučuje kapetan ukoliko već nekim prirodnim tokom posada ne uspe da se usaglasi, kao i o svim bitnim pitanjima koja mogu dovesti do neslaganja među posadom, i reč kapetana je uvek poslednja tj shvata se kao zakon 🙂

  • Lekovi: lekovi protiv mučnine ukoliko smatrate da imate poteškoća kada se more uzburka, poput klometola ili sličnih. Pokušajte da pronađete one koji vam smiruju mučninu a opet ne izaziva pospanost i poremećaj motorike
  • Preporuka za alternativne i prirodne lekova / metode:

    Antimetil
    – tablete za smirivanje mučnina na bazi đumbira. Đumbir neprocenjivo doprinosi smanjenju osećaja neprijatnosti koja prati mučninu i povraćanje. Njegova upotreba je bezbedna. Efikasnost đumbira pokazala su brojna ispitivanja, u kojima su bili uključeni i deca i odrasli.http://www.antimetil.rs

Narukvica protiv mučnine – Prirodan izbor-bez upotrebe lekova oslobađa od mučnine. Deluje pritiskom na Nei-Kuan akupresurnu tačku na oba članka ruke. Da biste našli tu tačku postavite tri srednja prsta na unutrašnju stranu članka ruke tako da treći prst bude na pregibu članka ruke. Nei-Kuan tačka je iza vašeg prvog prsta između dve tetive članka ruke gde je i pozicija za dugme.
https://shop.apotekalora.rs/trudnice-i-mame/narukvica-protiv-mucnine-sea-band-za-odrasle-detail.html

Savetujemo da svi putnici izrade međunarodno zdravstveno osiguranje. Period važenja osiguranja mora da se poklapa sa datumom izlaska i vraćanja u matičnu državu.

Pre stupanja na brod se vrši osnovna nabavka namirnica koje će se koristiti tokom jedrenja, i to: vode, alkoholnih i bezalkoholnih napitaka, voća i povrća, mlečnih proizvoda, mesnih proizvoda..
U svakoj luci postoje hipermarketi poput LIDL, A&B, CAREFOUR itd.
Dodatne nabavke se mogu naknadno rešavati i to po gradićima na ostrvima gde su cene srazmerno više.

Jedrilice poseduju uglavnom 2 frižidera koji su dovoljni za skaldištenje kvarljivih namirnica i rashlađivanje napitaka koje tokom dana konzumirate.
Sva nekvarljiva hrana se odlaže u komode kojih ima mnogo na brodu i po potrebi se koriste.

Uglavnom posada sama sebi sprema obroke. To su često lagana jela koja su dosta laka za pripremu (salata, paste, jednostavnija priprema mesa).
Ukoliko posada ima želju i okolnosti dozvole posebna poslastica je roštiljanje. Bilo da se radi o svežoj ribi koja je dostupna kod ribara ili mesu, uvek je uzbudljivo baviti se vatrom u društvu. Ukoliko želite da pravite roštilj na brodu moraćete da zatražite poseban set koji se iznajmljuje.

Preporučujemo da kupujete lokalne proizvode poput sira, maslina, povrća, jer su mnogo ukusniji nego oni iz megamarketa.

Naravno, nije na odmet ponekad obrok potražiti u nekoj od lokalnih restorana – taverni koji spremaju izuzetno ukusne lokalne specijalitete.

Do luke Lefkas se može doći avionom preko aerodroma Kerkira, Preveza, Solun ili Atina, dodatnim angažmanom transfera (rent-a-car ili autobusa).

Ukoliko dolazite sopstvenim prevozom iz Srbije, preporučujemo pauzu na jugu Makedonije, u mestu Gevgelija. Očekivano vreme vašeg dolaska u luku je oko 14h na dan isplovljavanja.

NAPOMENA: Za prolazak kroz Makedoniju je neophodno posedovanje zelenog kartona – međunarodnog osiguranja za putničko vozilo. Ovaj dokument možete izvaditi u svojoj osiguravajućoj kući na period od 12 meseci po ceni od oko 2000,00rsd. Ukoliko zaboravite možete dokument izvaditi na graničnom prelazu po višoj tarifi s tim da obavezno proverite radno vreme osiguravajućih kuća na graničnom prelazu, ne rade 0-24h.

Gorivo je u Makedoniji drastično jeftinije nego u Grčkoj i iznosi oko 1€ po litri (dizel / benzin) dok u Grčkoj vene variraju od 1.25€ do 1.85€  po litri (viša cena važi za benzin).

Kola možete parkirati u luci koje se do sada ispostvljalo kao vrlo bezbedno mesto i besplatno je.

Boforova skala je skala za određivanje jačine vetra koju je napravio engleski kontraadmiral i hidrograf Fransis Bofor 1805. godine. Skala je podeljena na 12 stepeni. Međunarodno je prihvaćena 1874. godine.

Druga strana vetra (Neverovatna morska pesma)

Uvod

Poznajem neke kapetančine
-sve same surove morske vučine.
Nose bradurine.
Puštaju brčine.
Puštaju obrve.

Sto čuda načine.
Na sve bi načine da su muškarčine.
Sve bi da učine da su mangupčine,
da su mornarčine,
da su junačine.
Al’ sve su ove kapetančine
za mene obične trice i učine.

***

Osim tih kapetanskih kapetana
ima na svetu i prečih stvari.
Prvo da vidimo šta je to more.
Prvo da vidimo šta su mornari.

Ko nije plovio,
ko nije brodio,
ko se od orkanskih talasa skrivao,
taj kao da se upola rodio
i kao da je upola živeo.

I može od te polovine
komotno još malo da se skine.

Ti misliš: more je samo voda.
More je ogromna muška sloboda.

***

Mornari znaju: more se plavi
samo u sećanju,
samo u glavi,
samo na slici – na razglednici.

Ti misliš: more su samo lađe
i samo daleka putovanja.

More je kad čovek u sebi nađe
mudrost kako se budan sanja
i kad su dani slani i sivi.

Mudrost kako se sasvim živi.

Mornari se, u stvari, ne rađaju.
Postaju od svoje mašte najzlatnije.
Sami se od sebe sebi događaju
Svaki put čudnije…neverovatnije…

Zažmure i pogode kad da se dogode
i na kom mestu da se dogode.

***

Ima tu i nekih drugih nemira:
more je najmilije dete svemira.

Zvezde ga kao klinca paze
i ljube u bistro oko,
i maze,
I miluju mu kovrdže zelene
i u svetlost ga umotavaju,
I menjaju mu od vetra pelene
kad krenu u zoru da spavaju.

Sunce mu od svog najlepšeg sjaja
uz svaku obalu,
uz tvrde stene
napravi bezbroj šlingeraja
od algi zelenih i bele pene.

***

Oblaci što se nad njim roje
Nad kolevkom mu kroz večnost stoje.

Mlekom ga od munje i groma doje
i oko usta ga izbrljaju
šlagom od jutarnje rose svoje,
pa ga ljuljaju,
ljuljaju,
ljuljaju…

Sve su to znaci da su rođaci
more i mnogo miliona
nebeskih tornjeva,
nebeskih zvona…

Sve su to znaci da su rođaci
more i ogromna vasiona.

***

Možda i ne znaš:
Svi na svet dođu
sa nekom zvezdom što je pala.
More je opna kroz koju prođu
na drugu stranu ogledala.

I životu se sasvim predaju
i nebo zaborave dok ovde borave,
a u stvari se samo ogledaju
u svojoj večnosti,
u čudu nekom
blistavom,
ogromnom
i dalekom.

I misle da su na zemlji samo,
a jednako su i tu i tamo.

***

Šta čekaš ?
Šta gnjaviš ?
Šta metiljaviš ?

Prodaj šta imaš i kupi vreću.
Natrpaj u nju svu svoju sreću.
Baci na rame u cik zore
i put pod noge:
-pravo na more.

Isprazni džepove.
Sve živo prodaj.
Pa tome otkucaj srca dodaj.
I malo krilatih snova dodaj.
I malo promukle pesme dodaj.

Rasprodaj stvari nove i stare.
Šta čekaš ?
Idi u mornare.

***

Idi i vidi što su mornari
divna dečurlija i drugari.

Pojedi s njima zalogaj hleba.
Progutaj gutljaj vode i neba.
Posrči poneku psovku slanu.
Istuširaj se u orkanu.

Postaćeš luđi od svake bure.
Postaćeš mlađi od svakog proleća.
Doživećeš za deset godina
što neko ne može za tri stoleća.

Mornari i zvezde čudesno znaju
Da večno namiguju
i večno traju.

***

Kad ljudi ostare – odu u penziju,
a mornar – u neku drugu dimenziju.

I kad je deda, još se ne da.
Još u daljinu čežnjivo gleda.

Do smrti, on samo sa suncem druguje.
Tone u neku meku čaroliju.
Ne vredi za njim da se tuguje.
Ne vredi suze da se proliju.

Mornar ne umire.
On mirno ode
na onu stranu neba i vode
u nešto slobodnije od slobode.

***

Njemu ne objasne,
njega ne uče
kako kroz svetlost da se provuče.

I niko ne može da razume
i da se seti da primeti
kako on sve to čudno ume,
kako to čini u tišini.

Duša mu pitomo zamiriše
ko maslinjaci posle kiše.

I misliš: gotovo !
Nema ga više.

A on i dalje u vetru diše.

***

Sad su ti jasnije mnoge stvari.
Znaš šta je more.
I mornari.

Možda bih njihove tajne prećutao
da i sam nisam svetom lutao.
Bio sam šašav od putovanja,
ogrnut daljinom kao plaštom.
Naučio sam kako se sanja
i druguje sa sopstvenom maštom.

Kad vidiš mornara,
-ne pitaj šta mu je.
Pusti ga.
On mnogo voli da samuje.

On samo trepne i – kad god hoće
stvori parčence divne samoće.

***

O, more surovo !
O, nebo plavo !
O, moja čvornovata mornarska glavo !
Mnogo me puta vetar šljapio,
mnogo sam gorkih bura iskapio,
ali bar sam se i sunca napio !

Sad i sam shvatam kako se hoće,
kako se želi,
kako se može
i u samoću i van samoće:
dalje od svoje tesne kože.

Sad i sam umem da se pružim.
Da sebe učinim za osmeh dužim.
Da sebe učinim za pamet dužim.
da srce svoje van sebe držim.

Srce se nema da se ima.
Srce se ima da ga daš svima.

Prvi deo

O tome kako sam prestigao brzinu

Znao sam jednog kapetana
iz onih mojih mornarskih dana.
Pleća mu kao vrata ormana.
Šake mu kao dva buzdovana.
A duša pileća,
duša meka
kao od hleba i od mleka.

Blesne mu ponekad iz tamnog oka
nekakva mudrost drevna,
duboka,
a kad je besan i kad psuje
to se čak preko mora čuje
i odjekuje…
odjekuje…

Čim sam ga sreo – sav sam se spleo.

***

Taj je kapetan bio jak.
staviš mu, recimo, na leđa džak
– on odmah doda dva-tri džaka
i uvrh toga još sedam đaka
i šest mornara, jakih momaka.

Pa kad sve lepo na leđa stavi,
on se ovako važan pravi:
dok kažeš britva,
dok kažeš keks,
popije bure mleka na eks
i smaže za užinu dva para volova
i još pokupi mrve sa stolova.

Odmah sam video da mi se svideo.

***

Rekoh mu: čuj me, vučino stara,
bi li me primio za mornara ?

Naučio sam šta je to more,
šta su prostranstva
i šta skitanja.
Naučio sam sve odgovore.
Sad bih da naučim samo pitanja.

Šta vredi da živiš i da se diviš
i da preteruješ dok svemu veruješ,
pa su ti samo oči bogatije,
a glup si ko ćuskija i ne znaš šta ti je.

Šta vrede sva ta putovanja
ako su prazna i bezvezna ?
Naučio sam hiljadu znanja.
Sad moram da naučim to što se ne zna.

***

Na brodu odjednom nastade muk.
Ko ima brk – uvrće brk.
Ko nema brk – uvrće žvrk.

Stoje mornari silni i moćni
kao balavci bespomoćni.
Kapetan protrlja na čelu bore.
Pogleda dole.
Pogleda gore.
Pripali lulu.
Pljune u more.
I reče: pre svega – dobro veče !
Skidaj tu kapu i daj mi šapu.

Da čujem, poštovani stvore,
Kakva te morska pitanja more.

***

Gledam te, rekoh, pa mi je žao
na kakve si mornare spao.
Mnogo su tupavi.
Mnogo glupavi.
Po licu im se razvlači dosada.
Oči krmeljive.
Musavi.
Čupavi.
Zar su to vukovi ?
Zar je to posada ?

Ti nisi neki levi kapetan.
Ti nisi neki desni kapetan.
Ti si pametan.
Ti si spretan.
Okretan. Pokretan. I brzometan.

Daj se za bure ruma potrudi
i sedi da pričamo kao ljudi.

***

On reče: neka te nosi đavo,
bezobrazan si,
al imaš pravo.
Ja nisam običan kapetan lađe.
Ja morem plovim sebe da nađem.
Ja morem plovim i sebe lovim

Posada voljno !
Bukvar u ruke !
Svako da nauči do prve luke
kako se piše sa obe ruke:

“Nije mi dosadno.
Ja sam radoznao
da doznam, sve što nisam doznao.”

Odgegaše se morski junaci
da sriču bukvar kao prvaci.

***

Šta sam sve učio kod tog čoveka
– svi će da mi se dive doveka.
Šta sam sve učio kod te lude
– svi da mi zavide i da se čude.

Bio sam pre toga buba lenja.
Vrućina…more…okolo ništa…
Samo se noć sa danom menja
od pristaništa do pristaništa.
Ploviš i spavaš,
zevaš i živiš,
a ništa, u stvari, ne doživiš.

U luci dva dana voljno dobiješ.
Obavezno se sa nekim pobiješ.
Samo se biješ i piješ…
piješ…

Celoj ulici piće platiš
i na lađu se još gluplji vratiš.

***

Rekoh:
moj kapetane sedi,
ovako zaista više ne vredi.

Vidim da sigurno nešto jesam.
Ovde sam.
Tamo sam.
Jedno sam.
Sve sam.
Pa ipak, ne znam šta sam i gde sam.

Krenem ponekad pa se bojim:
koračam,
a ko da u mestu stojim.

Stanem ponekad, pa se stidim:
vidim,
a ko da ništa ne vidim.

Stanem ponekad, pa se bojim:
da l’ ja postojim
ili ne postojim ?

***

On reče:
sedi drvo na drvo
i širom otvori to gluvo uvo.

Kad ne znaš šta si i ne znaš ko si,
moraš pod palubu, vrag da te nosi !
Pogledaj kakva ti je kosa.
Pale ti šiške preko nosa.
Pospremi krevet.
Oribaj pod.
Nije to hotel ! Ovo je brod !
Operi uši i nokte skrati.
Onda se trkom ovamo vrati.

Naučiću te da se setiš
kako da brže od metka letiš.
Da krila sebi u glavu dodaš…

Al’ prvo moraš da znaš da hodaš.

***

Probaš da korakneš, pa se sapleteš.
O, ljudi moji !
O, beli svete !
Šta si ti: mornar ili dete ?

Da ne gnjavimo: biću kratak !
Prvi i poslednji zadatak:
ne gegaj mi se kao patak !

O, ljudi moji,
o, dajte vina !
Šta si ti: mornar il’ balerina ?

Prvi se u zoru probudi.
Dobićeš jedan ljubak dubak.
Do večeri se muški potrudi
da znaš da koračaš ko drugi ljudi.

***

U tom sam dupku hodao, eto,
da vas ne lažem – čitavo leto.

Kapetan gleda s komandnog mosta
i stalno poručuje: još nije dosta !
Pušta me da se ko stoka mučim
i sam od sebe sve da učim.

Pita me: kako je, moj golube ?
Ja samo ćutim i stiskam zube.
Onda on priđe i, kao drugu,
čvrgne mi jednu poveću čvrgu
i kaže:
upamti, luckasti sine,
ko hoće u nepovrat da se vine
i bude brži od brzine
i sazna šta je večna sloboda,
– taj prvo mora da zna da hoda.

Inače, marš sa moga broda !

***

Pet godina sam kod njega učio.
Kao puž sam se u duši skvrčio.
Neverovatne sam stvari umeo,
a ništa od svega nisam razumeo.

I posada se čudom čudi.
Zvirkaju u mene kao ludi.

Miljama okolo – sve sama voda.
Ja siđem i šetam oko broda.
Zarežim kao četiri tigra.
Malo se mazim.
Malo igram.
I u rukama ajkule nosim.
i odozdo im svima prkosim.

Pitaju: čime hodaš ?
Kako ?
Ja lažem.
Kažem: ja to – onako.

***

A nije prosto.
Nije lako.
Časnu reč, nije to tek onako.

Svašta sam radio.
Svašta sam smeo.
Jedino sam se dva puta spleo.

Prvi put kad sam na kita seo.
Drugi put: kad more beše rovito,
od bure džombasto,
strašno brdovito.

Da se za vetar nisam uhvatio,
u nebo bih se sunovratio.
Od zvezda bih se sav pozlatio.
Nikad se ovamo ne bih vratio.

***

Al’ nije bio kraj mojim mukama.
Naredio mi kapetan grubi
da učim kako se hoda na rukama
i da na trepavicama dubim.

Opasno se na mene okomio.
Nokte sam lomio.
Prste sam lomio.
Bio sam trapav kao slonovi.
Na dlanu mi izrasli đonovi.

Stanem, pa gledam:
mogu da biram
– rukama konzerve da šutiram
ili da čizme pendžetiram.

Stvarno se nisam tome nadao.
Ali sam junački sve savladao.
Sve mi je krenulo od ruke,
al’ ne od talenta, nego od muke

***

Kapetan reče:
dobar si đak.
Marljiv si, uporan, spretan i jak.
Došlo je vreme da se setiš
čime bi mogao da proletiš
bar jedan metar,
bar pola metra
na onu stranu munje i vetra.

Mornari samo misle da plove.
U stvari:
ne mogu da se sete
da dublje zavire u svoje snove.

Mornari ne plove.
Mornari lete.

U maštu sam se sasvim zagnjurio
i odjednom sam strašno pojurio
pravo sa ove stare planete
negde ka zvezdama poput rakete.

***

Posle se znalo:
u svakoj luci
skupe se oko nas morski vuci.
Trepću i mrmljaju poluglasno.
Kako to lebdim ?
Nije im jasno.

O, kapetani svetla lica !
O, velikani kopna i broda.
Ja sam vam poslednja neznalica.
I sam se pitam:
šta je to voda ?

Šta je to vazduh ?
Šta je to tvrdo ?
Šta nije čudo ?
I šta je čudo ?

***

Probaću tajnu da vam odam:

Ja sebi u glavu snove dodam.
Kafenu kašiku.
Ni trunku više.
Pa onda zinem i vetar dišem.

Daljinu dišem.
Blizinu dišem.

Onda sam slobodan.
I hodam…
Hodam…

Sanjajte !
To je divno i lako !
Sanjajte !
To bar može svako.

***

Onda pokazujem kako sam jak.
Stavim na leđa jedrenjak.
Stavim u zube pola kita.
I sto šampita.
I sto krempita.
I povrh svega još – parče brega.

Malo se žurim.
Malo zažmurim.
Raširim ruke, pa se vinem.
Visoko se u nebo sjurim.
Poneku pticu usput uštinem.
Po neku zvezdu usput skinem.
Poneku sunčanu nit prekinem.

Svi oni zaneme i samo zinu.
Ne mogu da shvate takvu brzinu.

***

Prelećem polja.
Prelećem bregove.
Dlanom dodirujem šume i snegove.

Dodirujem stenu: iz nje procveta
dva cveta…
tri cveta…
četiri cveta…

Raznesem proleće širom sveta.

Nadletim tako sva mora duga.
I mnogobrojna mora treća.
I mnogobrojna mora peta.

Drugi deo
O tome kako sam uzjahao i samo vreme

O, nebo plavo !
O, moja prazna mornarska glavo !
Sve što sam probao
– odmah sam umeo,
pa ipak: ništa ja nisam razumeo.

Stvarno je bilo lepo kad letim,
al’ ja sam hteo da se setim
kako ja letim,
čime ja letim,
zašto ja letim,
kuda ja letim.

Svega sam mogao da se setim.
Toga nisam mogao da se setim.

Dođe mi da od muke puknem.
Da kukam.
Da promuknem.
Pa da crknem.

***

Rastu iz mene kao strela
ogromna krila,
čudesna,
bela…

Rastu iz ramena, meka i duga.
Rastu sva prozirna kao duga.

Rastu do juga.
Dalje od juga.
i oko zemlje dva – tri kruga.

Nebo sam grlio i milovao.
Ni jednom odande nisam pao.
U dušu mi je ceo svet stao.

Jedino mi je bilo žao
što stvarno nikako nisam znao
čime sam sebi ta krila tkao.

Odkud mi svila za takva krila ?

***

Onda se opet nađem na obali.

Mnogi su mornari to isto probali.
I mnogi ćurani kapetani.
I kapetani velikani.
I kapetani lepotani.

Strašne su žuljeve na srcu dobili.
Strašne su žuljeve u mozgu dobili.

Umalo nisu pošašavili
i umalo se nisu podavili.

Nikad se više nisu pojavili.

***

Razmišljao sam hiljadu dana:
odkuda vetru druga strana ?
Odkuda naličje svemu što znamo ?
Možda ga i mi sami imamo ?

Možda još negde isti postojim,
sa mojom dušom i likom mojim ?

Zar nismo sa iste zvezde sišli ?
Zar nismo sa iste svetlosti došli ?
Zbog čega smo se mimoišli ?

Oj, kapetane, ljudino jaka,
što si me uzeo za đaka
kad imam mozak ko zrno maka ?

Oj, kapetane, kako da znamo
jesmo li ovde ili smo tamo ?

***

Al’ nema više mog kapetana.
Godinama je sve bleđi bio.
Tako je,
bleđi,
jednoga dana
nekuda potpuno izvetrio.

Mornari nisu ni “a” izustili.
Brzo su čamac u more spustili
i do poslednjeg brod napustili.

Zbunio ih je taj kapetan.
Pitali su se: Šta li je ? Ko li je ?
Kako da izvetri kao para ?
Kakve su ovo strašne čarolije ?

Nisu to vradžbine.
Nisu čuda.
Taj kapetan je divna luda.
Lepo se snašao i – sebe našao.

***

Jednom, kad sam se u nebo dizao,
na pola puta sve sam shvatio.
Što ne bih drukčije brzinu stizao ?
Zašto se ne bih unatrag vratio ?

U sebi sam se zasmejuljio:
da,
najzad sam se opasuljio.
Nema tu vradžbina, o, beli svete:
Treba ponovo biti dete.

Podario sam nežnost svim stvarima.
Postao luđi od svih aprila.
Bio sam jedini među mornarima
kome su iz glave izrasla krila.

Šta vredi da neko snove plete ?
Čime da plete i uplete
ako ne postane ponovo dete ?

***

Sad imam odgovor kako se stiže
samome sebi malo bliže,
unutra negde gde su nam kosti
zlatne od ludosti
i od mladosti.

Sad imam odgovor kako da ronim
duboko u svoje bistro oko
i da u duši nežno zazvonim
i volim
i verujem duboko.

Dublje od svetlosti.
Dublje od Svemira.
Dublje od svojih tajni i nemira.

Dublje od svoga najdubljeg sna.
Dublje od svoga najdubljeg dna.

***

Docnije,
u igri,
jednog dana,
kad bejah dečak među dečacima
prepoznao sam svog kapetana.
Javio mi se tajnim znacima.

Klopave uši.
Čupava kosa.
I iste pege oko nosa.

Ipak su to samo naše stvari
to – da smo nekad bili stari,
to – da smo nekad bili mornari
i probisveti
i drugari.

Neka to ostane za nas samo.
Dosta je da pamtimo.
I sve znamo.

***

Sad skupa rastemo,
a mira nemamo,
jer potajno se na more spremamo.

Ko nije plovio,
ko nije brodio,
ko se od orkanskih valova skrivao,
zbog čega bi se ponovo rodio
i zbog čega bi ponovo živeo ?

Samo mornari i zvezde znaju
da večno namiguju i večno traju
da vreme uzjašu,
da svetlost javljaju,
da život kao razred ponavljaju
i da se stalno, stalno obnavljaju.